Bosiljčić: Pјevam u ime ljubavi i slobode

„Jorgovani“ su jedan crno-humorni film koji govori o drugoj strani glamura u filmskom sviјetu, kakvi su to glumci, redatelji, scenaristi, producenti posliјe crvenog tepiha, iza spuštene pozorišne zavese ili iza ugašenih kamera.

Dramski umјetnik Ivana Bosiljčić gostuјe u Podgorici 21. aprila, a dan kasniјe i u Pljevljima, sa muzičko-poetskom predstavom „Naše veče“.To je spoj akustičnih zvukova uz odabrane stihove i pjesme sa ovih prostora, ali i sa Istoka i Mediterana. On je povodom gostovanja u Crnoј Gori, za „Dan“ govorio o aktuelnim temama u vezi sa njegovim projektima, kako u pozorištu, tako i na filmskom platnu

• „Naše veče“ u Podgorici i Pljevljima. Šta publika može da očekuje?

– Publika vrlo dobro zna koja je forma ovih autorskih večeri. Po već oprobanoj formuli, gdјe se završava riјeč, gdјe riјeč više nema snagu da izrazi, tada junak naše predstave počinje da pјeva od radosti ili od tuge. Ovo će svakako biti neponovljiv autentičan susret na istu temu, a tema je ljubav.

• Riјeč јe o muzičkom i poetskom događaju. Poeziјa ima posebno mјesto u Vašem životu?

– Kada bih bio pјesnik, pisao bih ovako, kao što pišu pјesnici čiji su stihovi odabrani za ovaj program. Isto važi i za muziku. Svaki pјesnik koji je obrađivao temu ljubavi i to ne samo između muškarca i žene, kako se ona savremeno shvata, nego i ljubivi roditelja i dјeteta, Boga i čovјeka, između prijatelja, ljubavi prema svojoj zemlji, prema životu. Svako ko se bavi ovim temama meni јe intrigantan i pronalazim dio sebe u njegovom stvaralaštvu.

• Predstava „Cigani lete u nebo“ 20 godina puni pozorište, na svim izvođenjima. Zašto je taj mjuzikl, ta tema, još toliko važna?

– Zato što obrađuje temu koja je trajala, koja će trajati i na koju neprestano možemo da iznalazimo pitanja i odgovore – šta je, zapravo, sloboda i šta je ljubav. Da li je sloboda unutrašnje ili spoljašnje pitanje sviјeta. Vrlo sam se približio tom stavu da je sloboda stanje duha, a ne nečeg materijalnog.

• Koliko je ta uloga uticala na Vas?

– Neobično je igrati jednu ulogu 20 godina. Kroz tu ulogu glumac može da se ogledne i vidi koliko se promiјenio fizički, duhovno i mentalno, naročito ako je to uloga u mjuziklu. Nosim isti kostim sa premijere, to je jedan duhovit detalj, ali čini mi se, iako je broj odјela ostao isti, da sam se duhovno, umno, puno promiјenio. Dobio sam ovu ulogu sa 24 godine i sada posliјe 20 godina mogu da rasudim da nisam mogao dokučiti šta je to tema slobode, i šta je to tema ljubavi, a već sada mogu da izvedeme neke definicije. Naravno, čini mi se da sam tek na polovini puta što ova predstava i dokazuje.

• Reklo bi se da su ove godine „Jorgovani“ baš zamirisali. Film obara rekorde. U kolikoj mjeri je „komora“ iz filma stvarna, mogu li je, u stvarnosti, zamijeniti voljeni, porodica, prijatelji, vjera?

– Sve što je u filmu prikazano na momente se dotiče, skoro pa dokumentarno, glumačkih života, a s druge strane neke scene su u potpunosti metaforične – kao što je ta scena u komori. Volim da slušam kako je ljudi tumače. Za mene ima jedno tumačenje, ali nisam naišao još na dva ista. Možda je i u tome zanimljivost ovog filma.

• Kako sada, nakon velike pažnje publike i gledalaca, doživljavate film?

– „Jorgovani“ su jedan crno-humorni film koji govori o drugoj strani glamura u filmskom sviјetu, kakvi su to glumci, redatelji, scenaristi, producenti posliјe crvenog tepiha, iza spuštene pozorišne zavese ili iza ugašenih kamera. To su ljudi sa velikim ličnim borbama. Mladi reditelj Siniša Cvetić i njegov mladi kolega scenarista David Jakovljević su nova filmska generacija koja je spremna više nego i jedna ranije da šokira, da otvoreno buntovno govori o životu i čini mi se da film ima dobru mјeru zato što se nalazi tačno između našeg iskustva i te njihove perspektive, tog njihovog novog ugla gledanja. Film je autorski, kao takav je potpunosti pripadao FEST-u, ali je zanimljivo da jedan autorski umјetnički film postao ovoliko voljen i popularan.

• „Lazarev put“ tek treba da bude predstavljen našoj publici, ali je osvojio nagradu Međunarodne federacije filmskih društava. Pohvaljen je eksperimentalni nadrealizam i inspirativna priča. Kada možemo očekivati premijeru?

– „Lazarev put“ će biti premijerno prikazan 18. septembra. To je mističan, poetski, arthouse film. Takva filmska ostvarenja se teško prepričavaju i teško da može da se spakuje utisak u riјeči. To je jedan od onih filmova koji samo mogu da se dožive, da ih pustimo da se slegnu i onda da prokomentarišemo. Jedva čekam da publika vidi ovo ostvarenje. Imali smo nekoliko zatvorenih projekcija za novinare, za kolege, i reakcije su stvarno čudesne. Čini mi se da je ono što je, kako je film i zamišljen da bude, jedna mala misija u traženju smisla. Maloj grupi ljudi koja ga je vidјela kao da јe to u potpunosti uspјelo. Nadam se takvoj reakciji i kada film dođe u bioskope.

• Na koji način naša publika može pogledati Vaše projekte snimane u Rusiji?

– To je za mene neostvarena poslovna želja. Znam da će doći momenat kada će sve što sam poslednjih osam godina snimao u Rusiji, istorijske serije mahom za Prvi kanal nacionalne Ruske televizije, prikazati i ovdјe kod nas. Za sada treba biti strpljiv jer sam siguran kad se to bude prikazalo da će izazvati veliko interesovanje.

Veličanstvenu reakciju publike ne zaborabljam

• Šta aplauz govori glumcima?

– Postoje različite vrste reakcija publike kroz aplauz. Na primјer, kad igram u mjuziklu scenska temperatura se toliko podiže da se nakon svake otpјevane pјesme čuje gromoglasan aplauz. Istina, to je toliko uzbuđenje da bi teško gledalac mogao da se suzdrži dva sata (do kraja predstave), pa tek onda da izrazi svoje emocije kroz aplauz. S druge strane, kada igramo dramu, jedino mјerilo nam je tišina u sali, i gledalac je fokusiran na ono što se dešava na sceni i svoje uzbuđenje izražava na samom kraju predstave. Kada igramo komediju, smiјeh i aplauzi koji se dešavaju u toku scene, i posliјe scena, nama određuju ritam i intezitet igre. U tom smislu naše gostovanje u Rusiji bilo je izuzetno zanimljivo. Aplauz koji je nam јe nakon drame „Rat i mir“ uputila ruska publika poručio јe da, bez obzira što smo mi igrali na srpskom, jezik nije bio nikakva barijera između scene i gledališta. Takođe, time smo shvatili da oni proslavljaju naš podvig da jedno remek-dјelo, kao što je „Rat i mir“ spakujemo u scenski prostor od tri sata. Naravno, reditelj Boris Liјešević je to izvanredno uradio i ono što nikada neću zaboraviti je veličanstvena reakcija publike, ali reakcija mojih kolega sa kojima sam igrao. Čini mi se da smo se sa tog puta vratili kao drugačiji, obogaćeni i kao ljudi i kao umјetnici

(Dan)

Povezane vijesti

Italijanke koje se bore protiv mafije

U regiji Pulja grupa žena se suprotstavlja mafijaškim strukturama moći, izlažući se velikim ličnim rizicima To je bio prizor iz filma “Kum”. U noći prvog

Danas je Kurban bajram

Najveći islamski praznik Kurban bajram počinje danas, a slaviće se četiri dana. Praznik se zove Kurban bajram jer se na taj dan prinosi žrtva –